Visoke temperature - izazivaju oštećenja koja kod sportista mogu da imaju ozbiljne posledice; nastaju najčešće na pripremama, gostovanjima na drugom kontinentu, usled promena atmosferskih uslova. Od povreda izdvajamo: a) opekotine, b) sunčanice, c) toplotni udar. Opekotine Dejstvo toplotnog i ultravioletnog zračenja u intenzitetu većem od dozvoljenog nazivamo opekotine ili kombustije. U praktične svrhe značajno je da opekotine koje zahvate 12 - 15% kod odraslog čoveka, a 5 - 8% kod dece, opasne su po život jer postoji mogućnost patofizioških promena u organizmu (pojava šoka) što može i letalno da se završi, pa je preporučljiva hospitalizacija. Opekotine delimo na male i velike:
Male opekotine – su one opekotine gde hospitalizacija nije potrebna a lekarski zadatak je da otkloni uzročnike nastanka, odnosno, da ispoštuje pet osnovnih pravila prve pomoći kako ne bi došlo do većih komplikacija, a to su: borba protiv razvijanja bakterijskih infekcija i stvaranja suve površine u predelu opečenog mesta, zaštita oštećenog mesta, pasivizacija dela tela koje je povređeno, kontrola edema, ako ima potrebe pravilan i brz prevoz do bolnice ili ustanove koja će pravilno delovati na opekotine koje su nastale.
Suština je da se ispoštuje ovih pet principa. Na ranu treba staviti zavoj protiv opekotina, ne stavljati nikakve masti u cilju sprečavanja bakterijskih infekcija; sve što se stavi na opekotinu mora da bude čisto i sterilno (ako toga nema bolje je ništa ne stavljati). Kod malih opekotina lekar direktno odlučuje da li je potrebna hospitalizacija povređenog ili postoji mogućnost da se sanacija uradi na licu mesta.
Prva pomoć se sastoji u: stavljanju opekotine ispod mlaz vode od 3 do 5 minuta, što direktno sprečava jaču inflamaciju i pojavu vezikula. Na gazu napraviti nekoliko otvora (radi lakšeg sušenja) i gazu zategnuti sa leukoplastom.
Velike opekotine – su one opekotine za koje je neophodna hospitalizacija, a osnovni cilj je izbeći pojavu šoka. Opekotinuprekriti velikom čistom sterilnom gazom, fiziološku toplinu tela održavati pokrivačem, (opasno je i hlađenje i pregrejavanje), sprečiti dehidrataciju davanjem tečnosti koja sadrži neophodne elektrolite kako bi se sprečio elektrolitni dizbalans. Na svaki sat davati po 200ml tečnosti, a nekad i više, sve u zavisnosti od procene za koje vreme će povređeni biti hospitalizovan. Unos tečnosti ograničiti na 5 litara u toku 24 sata. Aplikacijom analgetika sprečiti ulaženja povređenog u stanje šoka zbog jakih bolova.
Opekotine od sunčanog zračenja – su one opekotine koje nastaju pod dejstvom kratkotalasnog zraka sa hemijskim delovanjem u kombinaciji sa dugotalasnim zrakom sa toplotnim dejstvom, geografskim položajem (zraci najjači na moru i na snegu), osetljivošću organizma (osetljiviji su ljudi svetlog tena, period puberteta zbog povećanog delovanja hormona) i godišnjeg doba. Posledice delovanja sunčevog zračenja su eritem i pigmentacija. Eritem se javlja posle nekoliko sati sa kliničkom slikom gde dominira crvenilo, edematozna i bolna koža, temperatura kože, a i samog tela može biti povećana. Antihistaminici se koriste u lečenju pre svega da bi se uspostavio normalni antihistaminski status u organizmu, zatim sedativi, praškovi i analgetici. Pigmentacija se javlja u dva oblika i to direktna pigmentacija koja se pojavljuje odmah nakon sunčanja bez eritema, i sekundarna pigmentacija koja se javlja nakon eritema.